Situacija u kojoj se trenutno nalazimo, pokreće naše uobičajene šeme koje smo razvili u životu suočavajući se sa sličnim izazovima. Naravno svaki izazov je specifičan, ali sa svojim načinom "pojavljivanja u polju" može imati određene karakteristike. Ovaj izazov dolazi mimo naše volje, od nečega "što nas nadilazi" i može biti opasan po život.

Neko će reagovati tako što će biti odvojen od realne situacije, usmeravajući pažnju na teme koje su povezane sa istom, ali ne mnogo važne u ovom trenutku (kao što su teorije zavere i sl.), neko će reagovati imajući iluziju o tome da je sve pod kontrolom (i/ili pod njegovom kontrolom) i da nema mnogo šta da se brine. Neko će biti preplavljen jer će se pored straha od smrti i svesti o sopstvenoj konačnosti, probuditi i mnogi drugi strahovi i nezavršeni poslovi pa će u toj anksioznosti imati teškoću da prepozna svoju potrebu, a potom i da se snađe u svemu tome što se dešava..

Ono što je, zapravo, najteže za svakog od nas, je da budemo tu za ono što jeste. Da budemo prisutni i svesni, jer ponavljajući svoje uobičajene načine reagovanja, mi izbegavamo da živimo život koji je pred nama. A život svaki put, sa svim što nam donosi, želi da budemo u kontaktu sa njim i da ugledamo to na šta nas poziva. Sada imamo tu priliku. Kada kažem život, mislim na Boga, odnosno sve ono čega smo deo..

Na globalnom nivou, život nas kroz ovaj izazov spaja i izjednačava.

Podseća nas da sve što činimo sebi, činimo i drugima, kao i obrnuto.

Da smo svi povezani i da je saosećajnost u srcu nužna za opstanak..

Poziva nas da se prisetimo koje su suštinske vrednosti i za šta istinski želimo da živimo..a na kraju krajeva, i da postanemo svesni svega onoga što je besmisleno...kako za nas, tako i za planetu zemlju, koju počinjemo po prvi put da vidimo kao živi organizam..

Dolazi vreme novih vrednosti i nove svesti..

Na individualnom planu, dobijamo priliku da se sretnemo sa nekim svojim nedovršenim temama i strahovima...ali, za početak je dovoljno da ih postajemo svesni.. i da ulazimo u unutrašnji dijalog sa njima...Na taj način smo zapravo nežni prema sebi, jer pokušavamo sebe da čujemo..

..a svako smirivanje i centriranje nam zapravo daje priliku i da odreagujemo na one potrebe bića koje u ovim trenucima traže od nas najviše pažnje..

Evo jedne kratke meditacije koju sam osmislila, a koja vam u tome može pomoći:

Kada osetite da ste uznemireni ili kada želite da se povežete lakše sa sobom možete sesti na pod oslanjajući jednu ruku na pod, šakom okrenutom na dole, a drugu šaku položite na srce. Udahnite i izdahnite duboko, jednom pa još jednom..a onda recite sebi:

Ovaj dan je tu i ja sam tu.

Sunce je tu i obasjava me.

Zatim zamislite svetlost sunca kako se spušta u vaše srce..

Majka zemlja je tu, i drži me.. zatim osvestite tlo pod nogama i pod jednom šakom koja je na zemlji. Udahnite polako i izdahnite..

Ljubav je tu i obavija me. Udahnite i izahnite duboko i zamislite bilo koga kraj sebe koga volite.. to može biti neko ko je blizu, daleko, ko je napustio ovaj život ili je i dalje tu.. Ljubav je u meni i oko mene... a potom osvestite mesto na kom rukom dodirujete vaše srce..osetite kako postaje toplo..i kako ste još jače povezani sa mirom i sa ljubavlju..

... onda još izgovorite:

ja sam isceljen/na,

čitava zemlja je isceljena,

i sva bića na njoj.