Verovatno ste se često nalazili u situacijama kada je bilo teško doneti odluku. Pošto je odlučivanje proces kao i sve ostalo što se dešava u nama, potrebno je da ga ispoštujemo i da ne žurimo sve dok nemamo jasnoću.

Da li vam je poznata rečenica: "Neću da ga zovem, ne bih da ga uznemiravam." ili "Volela bih to i to da radim, ali toliko ljudi to već radi.. nema šanse da se probijem.." i sl.?

Mi nismo zarobljeni sopstvenom realnošću već našom verom da drugačija ne može biti.

To znači da biramo da živimo autentično, prema istinskim potrebama našeg bića.

Slobodni smo da živimo ono što želimo tek kada to sami sebi dozvolimo.

Paradoksalna teorija promene kaže da promena nastaje kada čovek postane ono što jeste, a ne kada pokušava da postane ono što nije.

Često mi se klijenti žale kako imaju doživljaj, odnosno strah da će propustiti nešto u životu i/ili da već propuštaju..

Ljubav, pa čak i bezuslovna ljubav, nisu dovoljne da bismo u ovozemaljskom svetu živeli jedan zdrav i ispunjavajući partnerski odnos.

Ne moraš kako bi 'trebalo', već kako hoćeš i želiš.
Nemoj kako misliš, već kako i osećaš da ti je potrebno.

Znaš li da ti se jutro raduje,
i da te dan iščekuje,
šireći svoje ruke.

Svaki novi dan je udah
i prilika,
da probaš nešto drugačije,
da zakoračiš u nove pustolovine

U ovoj tišini,

u ovom čudnom stanju,

poželim da stvaram..,

a onda osetim kako mi duša negde

tumara..

(u stvari.. Duša je u telu, ali je slobodna. Ona je uvek slobodna.. Ona je kao smiraj na kraju dana..razliven po nebu u svim onim ugasitim bojama...da, baš tako je i Duša razigrana i svoja..)

Odeš na kraj sveta i vratiš se.
Dugo misliš da je mir ili dom negde drugde.
Negde gde ti više prija, negde gde se tvoja duša radije igra..
Tragaš za tim osećajem..
Sve dok jednog dana ne spoznaš da je tvoj dom u tebi i u svemu onome zbog čega zatreperiš..

Neko će te voleti takvu kakva jesi.
Voleće te duboko, nežno i lako.

Jedna od najvažnijih, a možda i najtežih lekcija sa kojom se srećemo u životu je da spoznamo sopstvenu vrednost. Da budemo slobodni od mišljenja i očekivanja drugih i da pronađemo hrabrost da pratimo potrebe svog autentičnog bića.

Ko smo mi
kad izađemo iz uloga,
kad siđemo sa pozicija,
kad na kratko pustimo sva svoja

Klijentkinja mi na početku seanse saopštava kako poslednjih nedelju dana oseća veliki bes.

Neretko se dešava da nakon proživljenog bolnog iskustva, biće svesno zaključi kako više neće ulaziti u slična iskustva, želeći da izbegne bol koji takvo iskustvo može doneti sa sobom.

Ja sam Ja, a ti si Ti.
Kad se budemo sreli i zaljubili,
vrlo brzo ćemo postati mi.

Kada govorimo o strahovima, akcenat je obično na tome kako da ih se oslobodimo jer nas sputavaju, ograničavaju i sl.

Situacija u kojoj se trenutno nalazimo, pokreće naše uobičajene šeme koje smo razvili u životu suočavajući se sa sličnim izazovima.

Jesen nas podseća da je završavanje, otpuštanje i smirivanje deo naših životnih ciklusa, baš kao i rast, razvoj i cvetanje.

Kako (po)verovati životu da će nas uvek podržati, da smo voljeni, zaštićeni i zbrinuti?

Ja ću doći da te poljubim, eto tek tako,
u rame, u obraz,
jer te baš volim jako.
Ne mora da postoji neki razlog važan,
ne mora da postoji ni razlog nevažan,
kad želiš da ljubiš i da snažno grliš.

Id: "Imam potrebu da se odmorim i da se doobro naspavam. Osećam da mi fali energije..i baš jedva čekam da plivam. Mmm, kako ću da uživam.. a čitanje knjige na plaži, to je tek divota.." (sklapam oči i vizualizujem more..)

Došao/la si u ovaj život da otkriješ i proživiš svoju priču.
Da sijaš bojama sopstvenog bića.
Iskustva koja imaš na tom putu su tvoja, jedinstvena,
kao što je i put tvoje duše i njene spoznaje.

Vidi mama sjaj u očima mojim,
kada gledam bubicu i tufne joj brojim.

"Mama, a gde ljubav živi?" -
Upitalo je dete, raširenih očiju.