To znači da biramo da živimo autentično, prema istinskim potrebama našeg bića.
Ljubav, pa čak i bezuslovna ljubav, nisu dovoljne da bismo u ovozemaljskom svetu živeli jedan zdrav i ispunjavajući partnerski odnos.
Svesno partnerstvo je odnos dva bića koja ne samo da su na konstanstnom putu osvešćivanja sebe, već su i dovoljno hrabra da preuzmu odgovornost za sve ono čega, na tom putu, postaju svesna..
Znaš li da ti se jutro raduje,
i da te dan iščekuje,
šireći svoje ruke.
U dečijim srcima,
sunce uvek sija,
a duga se igra,
nove boje izmišlja.
Svaki novi dan je udah
i prilika,
da probaš nešto drugačije,
da zakoračiš u nove pustolovine
Trudimo se oko svoje dece
iz dana u dan..
..i pitamo se
da li su dovoljno toga videli,
dobili,
naučili.
Dete sam.
Istina je da mnogo toga ne znam,
ali razumem i osećam.
Često se podsećamo na to da smo svi u svojoj suštini čista ljubav. Ali, koliko je bitno to što jesmo, ako to i ne živimo..?
U ovoj tišini,
u ovom čudnom stanju,
poželim da stvaram..,
a onda osetim kako mi duša negde
tumara..
Odeš na kraj sveta i vratiš se.
Dugo misliš da je mir ili dom negde drugde.
Negde gde ti više prija, negde gde se tvoja duša radije igra..
Tragaš za tim osećajem..
Sve dok jednog dana ne spoznaš da je tvoj dom u tebi i u svemu onome zbog čega zatreperiš..
Neko će te voleti takvu kakva jesi.
Voleće te duboko, nežno i lako.
Jedna od najvažnijih, a možda i najtežih lekcija sa kojom se srećemo u životu je da spoznamo sopstvenu vrednost. Da budemo slobodni od mišljenja i očekivanja drugih i da pronađemo hrabrost da pratimo potrebe svog autentičnog bića.
Ja sam Ja, a ti si Ti.
Kad se budemo sreli i zaljubili,
vrlo brzo ćemo postati mi.
Situacija u kojoj se trenutno nalazimo, pokreće naše uobičajene šeme koje smo razvili u životu suočavajući se sa sličnim izazovima.
Danas bih pričala sa vama o ljubavi, ali iz jedne pomalo drugačije perspektive.
Kako (po)verovati životu da će nas uvek podržati, da smo voljeni, zaštićeni i zbrinuti?
Ja sam sanjivo dete
što voli planete,
one daleke i sjajne,
što čuvaju tajne,
što kada hoće,
menjaju boje,
mada možda takve
uopšte i ne postoje.
Ja ću doći da te poljubim, eto tek tako,
u rame, u obraz,
jer te baš volim jako.
Ne mora da postoji neki razlog važan,
ne mora da postoji ni razlog nevažan,
kad želiš da ljubiš i da snažno grliš.
Vidi mama sjaj u očima mojim,
kada gledam bubicu i tufne joj brojim.
"Mama, a gde ljubav živi?" -
Upitalo je dete, raširenih očiju.
Sledeće godine ću još više da se igram,
jer u igri vreme najbrže prođe,
a ja volim taj svet
u kom se zajedno igramo
i u kom sve zaigrati može.
Neće biti važno koliko smo živeli, već sa koliko smo se ljubavi razmenili, koliko smo toga svojim srcem dotakli, i jesmo li se smejali..