Ja sam Ja, a ti si Ti.

Kad se budemo sreli i zaljubili,

vrlo brzo ćemo postati mi.

MI, koji smo slični, a možda i isti i zaneseni.

Bićemo srećni i lepršavi..

Moje ja, u tom Mi,

neće znati gde počinješ Ti..

Sve dok ne shvatimo da smo ipak različiti,

kada ljubav dođe nakon zaljubljenosti..

Kada život zaživi i granicu među nama jasnije postavi..

Kada se dete u tebi glasno pobuni,

kada dete u meni počne sebe da traži..

Hoćemo li se ponovo sresti.. sada, tako daleki? Možda da se setimo kako smo se nekada sreli i šta smo zajedno želeli?

Jesam li u tebi tražila delove sebe,

jesi li u meni tražio delove tebe?

Koga smo zavoleli?

Možda smo se tek sad u onom MI pronašli?

A možda bismo se mogli sada i sresti, ako ti pratiš sebe, a ne mene, dok pokušavaš rasti..

i ako ja pratim sebe, a ne tebe, dok pokušavam cvetati...

jer ćeš jedino tako ti bi Ti,

a ja ću biti Ja.

Ali, znaj.. ako se ne uspemo sresti..

sreća je što smo zajedno kroz ovaj život rasli i što smo zajedno postajali,

što smo ljubav živeli onako kako smo najbolje umeli, i što nam sve to ostaje kao dar za poneti..