Znaš li da ti se jutro raduje,
i da te dan iščekuje,
šireći svoje ruke.

U dečijim srcima,
sunce uvek sija,
a duga se igra,
nove boje izmišlja.

(u stvari.. Duša je u telu, ali je slobodna. Ona je uvek slobodna.. Ona je kao smiraj na kraju dana..razliven po nebu u svim onim ugasitim bojama...da, baš tako je i Duša razigrana i svoja..)

Jedna od najvažnijih, a možda i najtežih lekcija sa kojom se srećemo u životu je da spoznamo sopstvenu vrednost. Da budemo slobodni od mišljenja i očekivanja drugih i da pronađemo hrabrost da pratimo potrebe svog autentičnog bića.

Ko smo mi
kad izađemo iz uloga,
kad siđemo sa pozicija,
kad na kratko pustimo sva svoja

Neretko se dešava da nakon proživljenog bolnog iskustva, biće svesno zaključi kako više neće ulaziti u slična iskustva, želeći da izbegne bol koji takvo iskustvo može doneti sa sobom.

Traumatično iskustvo može uvesti dušu u jedan duboki i bolan proces koji se naziva „Mračna noć duše“, koji je neka vrsta inicijacije, odnosno novog početka u životnom ciklusu duše.

Kako (po)verovati životu da će nas uvek podržati, da smo voljeni, zaštićeni i zbrinuti?

Intuicija, koju zovemo još i „unutrašnji osećaj“ (na engleskom „felt sense“) je način na koji se Duša obraća našem telu.

Veruj u sebe mala,
jer je život želeo baš tebe,
da sanjaš i da stvaraš onako kako niko drugi ne ume pod ovim nebom i zvezdama..

Id: "Imam potrebu da se odmorim i da se doobro naspavam. Osećam da mi fali energije..i baš jedva čekam da plivam. Mmm, kako ću da uživam.. a čitanje knjige na plaži, to je tek divota.." (sklapam oči i vizualizujem more..)

Moji prostori su tu gde izranjaju tvoje potrebe, i gde svet doživljavaš kroz boje, osećaje i osete, tu gde osetiš toplinu kada čuješ ili kažeš volim te...

Da li mi sebe "pronalazimo" ili mi sebe "kreiramo" česta je tema na koju nailazim ovih dana.. Šta to uopšte znači? Kako vi to razumete?