Nisi oslobođena, čak iako si izašla iz toksičnog odnosa,

ako i dalje osećaš zaglavljenost, zaustavljenost i konfuziju u mislima i osećanjima..

Nisi oslobođena, ako te i dalje posećuju talasi tuge danima i noćima, a olakšanja nema,

ni svetlosti koja se pomalja..

Nisi oslobođena, ako i dalje pleteš svoje priče oko njega/njih u svojim mislima..

„Da im pokažem, da im dokažem, da shvate, da uvide..“ Ne, nisi oslobođena,

sve dok se Ti ne povežeš sa središtem svoga života..

..i dok tvoja duša ne prodiše i ne počne da se razigrava..

Nisi oslobođena, ako i dalje osuđuješ delove sebe i nazivaš ih pogrdnim imenima..

..ne, oni nisu ni glupi, ni jadni, ni naivni.. Oni čekaju da ih sa saosećanjem prigrliš

i daš im Sopstvene ljubavi..

Nisi oslobođena, ni ako nisi naučila sebe da vrednuješ prema svojim kriterijumima i vrednostima..

već te kao teg povuče u bezdan,

pregršt „trebalo bi“ i tuđih projekcija..

Nisi oslobođena, ako bi radije da se sakriješ i budeš nevidljiva,

ako su drugi više pretnja i opasnost nego inspiracija..

Nisi oslobođena, ako se i dalje snažnije držiš za nadu i neko nepostojeće sutra,

nego za istinu, veru i tlo koje te drži pod nogama..

Nisi oslobođena, ako te voze misli i ideje, a ne, akcija ukorenjena u delima..

„Biti oslobođena“ nije neko krajnje odredište na koje treba da stignemo..

to je putovanje na koje se ukrcavamo kako bismo prikupili otuđene i ranjene delove sebe..

.. i pružili im šansu za jedan nov život. Život koji ćemo živeti sa ljubavlju, radošću i nežnošću prema Sebi..

Mnogi pričaju o tome kako u toksičnom odnosu izgubimo sebe, kako se uruši naše samopouzdanje, kako postanemo bespomoćni, izgubljeni i slomljeni.. istina je..ali, isto tako, pozvani smo od života i od naše duše, uvek, da pronađemo dragulje u mraku, svetlo u tami i snagu u najdubljim prostorima našeg bića..  

Grupa podrške iz programa „Oslobođena“ namenjena je svim onim ženama/devojkama koje su izašle iz toksičnog odnosa, i dalje su u njemu i/ili osećaju da se vrte u začaranim krugovima manipulativnog/narcističkog zlostavljanja. Namenjene su svima vama koje ste umorne, usamljene, povređene, neshvaćene i osećate da vam je potrebna podrška. Da progovorite, da podelite svoju priču/bol, i olakšate malo svoju dušu.. da pokušate da bolje razumete i ponegujete sebe. Da otvorite prozore svog sveta u kom ste se izolovale i osamile, a da možda toga i niste bile dovoljno svesne..

Ova grupa ima za cilj da zajedno u procesu „zajedničarenja“ bolje razumemo šta se tačno sa nama dešava u tim toksičnim odnosima sa drugima, otkud mi tu, kako odabiramo takve ljude, a i oni nas, kakva je to dinamika iz koje ne možemo da izađemo čak i kada nas mnogo boli, čak i kada smo svesni da smo izgubili sebe.. Da li je jedino „spasenje“ u izlasku iz odnosa, ali šta ako izlazak iz nekog razloga nije moguć? Da li je to odnos ljubavi i/ili kozavisnosti? Zašto ne možemo da prestanemo da se nadamo da će biti bolje? Kako sebe da podržimo, kako da nam bude bolje? Šta da radimo sa osećajem nepravde i kako/da li možemo da oprostimo? Ova i još mnoga druga pitanja i odgovore imaćemo priliku da zajedno istražimo u okviru ovih susreta, osluškujući svoje telo i dušu. Ono što je posebno lekovito u grupnoj podršci je to što spoznajemo da, u svemu tome što prolazimo, nismo sami. Što će nas neko u sigurnom prostoru, možda i po prvi put, razumeti na pravi način (jer je proživeo slična iskustva) i što grupa ima potencijal da nas obuhvati i „zagrli“ na jedan jedinstven način.

Izraz „zajedničarenje“ sam prvi put čula na Liturgiji i poželela sam da ga bolje razumem. Neki od opisa, koje sam pronašla, su da je to „proces deljenja, druženja i ostvarivanja bliskosti sa drugim ljudima. To je aktivno učestvovanje u zajedničkom životu, radu ili duhovnom iskustvu, gde se kroz međusobno razumevanje i podršku stvara osećaj pripadnosti i bliskosti.”  Takođe se može pronaći i da je „zajedničarenje svesno i aktivno učestvovanje u božanskom životu, kao i izgradnja jedinstva sa Bogom i drugim ljudima“. Poželela sam da ove iskustvene radionice budu protkane, pre svega ljudskošću, ljubavlju, podrškom, bliskošću i da kroz njih „zajedničarimo“ jedni sa drugima, kao i sa samim Bogom.

Susreti će biti organizovani jednom nedeljno, u malim grupama (od 6-8 žena), uživo u Zemunu. Trajanje susreta je 2h. Naše „zajedničarenje“ je osmišljeno tako, da svaki susret započinjemo jednom temom kroz koju ćemo moći da podelimo svoja iskustva, uvide i podršku. Takođe, suština ovih susreta je da prvenstveno posmatramo šta je ono što se događa sa nama i u nama dok bivamo u ovim odnosima, na šta smo pozvani, kako da se podržimo i uzrastemo iz svega kroz šta smo prošle ili prolazimo.

Hajde da razumemo, obuhvatimo, podržimo i osetimo.. ono najdragocenije što imamo – SEBE.

PRAVILA GRUPE:

1. Dobronamernost i otvorenost članova grupe. Poštovanje jedinstvenosti/različitosti svakog člana grupe, jer svako ima svoje procese, svoj tempo, svoje izazove i načine sa kojima se bori sa njima.
2. Pouzdanost i poverljivost, što znači da sve što delimo unutar grupe, tu i ostaje.
3. Cena susreta je 3000 din. i plaća se uplatom na račun, najmanje dan pre samog susreta.
4. Zadržavanje u grupi je minimum 6 meseci, kako bi članovi grupe mogli da se povežu i kako bi grupa svojom postojanošću i stabilnošću bila dobar oslonac.
5. Pre ulaska u grupu, potrebno je da imamo individualnu seansu kako bih procenila da je ovaj grupni vid podrške, adekvatan u ovom trenutku za Vas.

O svim dodatnim informacijama ili pitanjima, možemo porazgovarati putem mejla: prostor.u.kom.rastemo@gmail.com

Grupa će početi sa radom sredinom septembra, odnosno kada se prijavi dovoljan broj članova.