Hajde da se igramo,
hajmo celi dan,
a ručak nek se, mamice
sprema malo sam.
A kad ne može već sam,
ja ću da ga začaram.
Ja ću da ti pomognem da nađemo vreme
samo sedi sada, tu pored mene,
i gledaj u mene samo,
jer se u tvojim očima ja ogledam mamo.
Otkrivam ko sam,
otkrivam kako sam.

Hajde da se igramo!
Kroz igru ja rastem nežno i lako,
evo ovako,
sve te čudne stvari ja bolje razumem
a mogu i da ti pokažem šta sve ja umem.
Vidiš sada znam,
da kuca za mamu, isto kucu ima,
i da moja mama, nije mama svima.
Volim i da se smejemo mnogo, do neba,
to mi je važno i draže od svega.
A kad uskočim u priču i budem ko želim,
tu je sve moguće i to me veseli,
mogu da imam i batu i seku,
i najvećeg na svetu plišanog zeku.
Zato budi tu, igraj se, pleši sa mnom sad
pa ćemo da zajedno rastemo ti i ja.
A kad baš i ne želiš
da se igraš sa mnom,
ti nemoj preko volje svoje,
jer je tako i za mene bolje.

Reče jednom jedno dete. 

Autor pesme: Maja Kolarov