Dete sam.
Istina je da mnogo toga ne znam,
ali razumem i osećam.
Vidim način na koji me gledaš,
čujem tvoj glas, koji je iskren ili nešto smera..
Osećam i koliko me uvažavaš.. sa koliko ljubavi i topline mi se obraćaš.

Dete sam. Potrebno mi je vreme da naučim da pričam i da čitam, ali odgovore dobijam i kada ne pitam..
Kao proplanak na kome je sve čisto i tiho.. ja sam otvorena duša tanana..
Sve čujem, sve upijam, sve posmatram.. pa čak i kada ćutiš.. ti otiske svoje ostavljaš..
Zato se ne čudi mnogo sutra,
ako za tebe nemam cvetova.
Ni meke trave, ni mirisa..
A ni zvezda od kojih moje polje svetluca..

Jer kada se povučem i odustanem od tvog pogleda,
kada ne poverujem u tvoje reči i tvoja htenja, pusti me.. i pogledaj svoja dela.

Dete sam. Ali, žubori u meni mudrost nebeska...treperi u meni radost istinska.
U svojoj suštini... ja sve znam. Kao ogledalo, ti odraz stvaraš...