Trudimo se oko svoje dece
iz dana u dan..
..i pitamo se
da li su dovoljno toga videli,
dobili,
naučili.
Da li smo im dovoljno toga rekli,
pročitali, objasnili.
Da li smo ih na dovoljno mesta odveli..
Brinemo se,
brinemo se,
brinemo se..
da li su dovoljno dobri, nežni,
vredni, pažljivi, spretni..
.. a kad zastanemo i pogledamo svoje dete oči u oči,
sve se svede na one trenutke u kojima ih s·t·v·a·r·n·o vidimo,
čujemo,
poznajemo,
prihvatamo
i volimo baš takve kakvi jesu..
...jer na tom mestu sve što je nedovoljno postaje dovoljno..
..a sve što je ljubav..to je dragoceno.., pa makar bilo smešteno u 'najobičnije' trenutke življenja..

*

Gde god krenuli, gde god ih poveli, šta god im pričali..
..ništa nije toliko važno, kao da stignu do mesta Ljubavi u sebi.

*