U dečijim srcima,
sunce uvek sija,
a duga se igra,
nove boje izmišlja.

Može li na dugi da se stoji?
Dete kaže "Može! Hajde, dođi!"
A može li da se srce na nebu urami?
Dete kaže "Može! I ti se u to srce smesti."

A cvetovi, mogu li da se raduju?
"Mogu!" zbori dete.
"A mogu čak i pčelice i zvezde da obraduju!"
Kako? Dete kaže lako.
"Postoje,
polen za med nose,
a opojne mirise ka nebu raznose..

Tu je i jedna čajanka,
zove se Cvetna igranka..
..kad sve pleše na vetru uz zveckanje
nekih malenih šoljica.."
Dete se smeši.
U njegovom svetu,
dani su mekši.
Rastegnuti na nekoj žutoj poljani..

A može li da se broji od jutra do mraka,
svaka ptica, latica ili bubamara?
"Može i to", kaže dete,
"kad se šeta ili kad se negde dugo čeka.."

"Brojanje je kao igra!", dodaje bubamara,
pa potura svoja krila sa tufnama.
Da nije neka tufnica pobegla?
Zaspala ili se u crvenu boju utopila...?

"Ma sve može, a sad me pusti da se igram!"