Ne moraš kako bi 'trebalo', već kako hoćeš i želiš.

Nemoj kako misliš, već kako i osećaš da ti je potrebno.

Nije uvek lagano i logično, ali je u redu ako je smisleno.. Duša ima svoje načine.. nekad prede i žubori, a nekad u bolu nešto važno zbori.. 

Biraj da budeš svoj/svoja i da voliš svoje ožiljke, rane i gubitke.. jer dok ih uceljuješ i grliš oni te uče da budeš nežan/nežna prema sebi.. Važno je da to naučiš, jer kako ćeš drugačije da vodiš Sebe kroz ovaj život..?

Kako, ako ne sa mnogo ljubavi i strpljenja..korak po korak.. Budi nežan/nežna prema sebi i poštuj svoj put. Poštuj svoje načine i svoje vremenske stanice, jer je to korak tvoje sopstvene duše..

Ne..ti nisi neko drugi.
Ti ne živiš nečiju priču.
Ti nisi nečije očekivanje..
A nisi ni svoje.
Ti nisi nečija slika, prilika ili pozorište.
Nisi ni nečiji, ni ničiji.
Osim svoj i Božiji.
..i živiš Svoj život..
kao jedinstvenu kreaciju i potrebu sopstvene duše..