Često se podsećamo na to da smo svi u svojoj suštini čista ljubav. Ali, koliko je bitno to što jesmo, ako to i ne živimo..? Koliko je bitno to što nosimo potencijale u sebi ako oni nisu razigrani i ako ne žive kroz nas? Koliko je bitno to što smo mirisni pupoljci, ako smo paučinom i prašinom sputani i zarobljeni? Da li uopšte možemo biti, ako to nešto nismo ni postali..?

Danas bih vas pozvala da se setite svoje suštine - te iskre svetlosti i ljubavi u vama, a potom da se zapitate - da li ona gori u vašem srcu u svom punom sjaju ili je to treptaj koji se nazire u mraku?

Da li živite svoj život kao da ste zrno te ljubavi ili ga živite kao da ste okean beskrajni..? Nije isto, kao što nije isto ni - imati krila i leteti..

Danas bih vas pozvala da oslušnete tu ljubav u sebi - kako diše i kako pulsira u vama.. a onda i da je pokrenete..jer ona želi da se izrazi i da se igra..kao i da služi svojim postojanjem i blagodetima.

Postani ta Ljubav koja jesi
kroz reči koje govoriš,
kroz namere koje su ljubavne i čiste,
kroz misli koje ne osuđuju i koje jasno vide,
kroz pokrete koji zagrle, pomaze i nežno pridrže..
kroz saosećanje,
kroz samoprihvatanje,
kroz odgovornost za svoje reči i postupke..
Postani Božija iskra koja plamti kao zvezda najsjajnija..
jer to je Ljubav koja nije sebe zaboravila..
koja se nije od svoje suštine udaljila.. već joj je život udahnula.

Dragi ljudi želim vam srećnu novu 2021. godinu! Da živi u nama i kroz nas sve ono što jeste i što naša duša želi da bude.