Slobodni smo da živimo ono što želimo tek kada to sami sebi dozvolimo. Kada osvestimo i prihvatimo da tu dozvolu možda nećemo dobiti nikada, ni od roditelja, ni od drugih 'značajnih drugih', ni od partnera, ni od bivših partnera, ni od svoje dece, ni od prijatelja..i kada spoznamo da smo samo naizgled sami, a zapravo uvek prigrljeni i prihvaćeni od Boga, anđela, kao i od svojih srodnih duša koje su tu ili su na putu da ih sretnemo..

Dozvoliti sebi da živimo ono što želimo traži od nas da pogledamo i iscelimo:

- sopstvene s·t·r·a·h·o·v·e da ćemo biti odbačeni, neshvaćeni i napušteni, kao i da to nećemo preživeti, zatim da nećemo biti podržani, uspešni i/ili da ćemo biti previše uspešni i da to nećemo moći izdržati.. (ili oni oko nas..)

- t·r·a·u·m·e u kojima smo ostali ranjeni i zaglavljeni (i dokle god ih ne iscelimo i ta iskustva ne dovršimo, mi ćemo iznova i iznova biti povređivani..)

- svoja u·v·e·r·e·nj·a koja smo 'progutali' kada smo bili mali, a još uvek ih nismo sažvakali.. Potrebno je 'ispljunuti' ono što nije naše i skrojiti sopstvene istine, koje nas podržavaju da živimo slobodno i onako kako želimo.

- preispitajmo i sve one u·l·o·g·e koje zauzimamo u odnosima, a koje nisu naše.. Da li smo partneru brižna majka ili žena? Da li smo partneru, partner ili spasilac? Da li smo uplašeno dete u cipelama odraslog? Da li biramo za sebe ulogu u kojoj smo usklađeni sa sobom, situacijom i odnosom u kome se nalazimo?

Sve ovo možemo ukoliko za početak PRIZNAMO sebi ono što jeste.

Ojačajte sopstvenu veru, nadu i unutrašnji osećaj koji vas vodi ka onome što je vaše..a potom hrabro pustite sve one savete, iskustva, mišljenja, strahove koji nisu vaši već su nečiji.., Da, samo su to: nečiji.

*

Istina je da u davanju slobode sebi da živimo to što želimo da živimo,

mi ne možemo ništa da izgubimo, osim sebe da pronađemo..

Sve ostalo što nije pored nas nastavilo, drugačiji put je izabralo,

a zapravo nikada naše nije ni bilo..

*

Ovde smo, baš zato da živimo ono što želimo...iz dubine naše duše i kroz treptaje našeg srca...