To znači da biramo da živimo autentično, prema istinskim potrebama našeg bića,

a

- NE prema očekivanjima/idejama koje drugi imaju za nas
- NE prema slici koju želimo da drugi ili mi sami imamo o nama
- NE prema liniji 'manjeg otpora'
- NE prema 'ulogu' koji smo ostvarili u ono što živimo (bilo da je na poslu ili u porodici)
- NE prema onome što je poželjno i prihvaćeno u društvu
- NE prema onome što će (na kratko) umiriti naše strahove..
- NE prema odlukama koje nisu potekle sa mesta naše duše..

Živeti sopstvenu istinu znači živeti oslobođeno od svega onoga što nije istinski naše, a što nas je pritiskalo, gušilo i ograničavalo da budemo najpre svoji pa onda i nečiji.

Međutim, to nije lako jer je potrebno biti hrabar i sloj po sloj ići dublje i dublje ka svojoj suštini. To je tlo koje je prepuno izazova. Često nismo ni sigurni šta je uopšte istina naše duše.. zato je potrebno da se suočimo sa mnoštvom sopstvenih strahova da bismo došli do te jasnoće. Često se ne osećamo podržano u sebi, a ni oko sebe, da živimo put naše duše pa se osetimo sićušno i nemoćno.. dok ne izgradimo snažnu veru i unutrašnju snagu, a onda se i prepustimo naručju kosmosa i Boga.

Ali, baš zbog tog puta istine jesmo rođeni. Da težimo ka njoj iz dana u dan.. jer je istina isto što i čista ljubav...vodi nas kući.. u središte mira, radosti i blagoslova..