Ko smo mi
kad izađemo iz uloga,
kad siđemo sa pozicija,
kad na kratko pustimo sva svoja
materijalna dobra,
kada zamislimo da sklanjamo sva očekivanja i "raznorazna pravila",
kao da nikada nisu ni postojala..?
Ko smo mi tada?
Bića, ljudska i ranjiva.

Ko smo mi,
kada pogledamo u svoje strahove,
i integrišemo svoje ranjene delove,
a onda spustimo visoke zidine,
iza kojih se krilo naše unutrašnje dete?
Ko smo mi
kada naše patnje pronađu značenje,
i kada osetimo da život kroz nas ponovo teče?
Ko smo mi
kada se zahvalnost i poštovanje u naše srce nastane,
i kada osetimo da smo stihovi neke naše pesme.. davno otpevane, i u kosmosu zapamćene..
Ko smo mi tada?
Da, duša smo treperava.

Ko smo mi,
u našem središtu,
ispod svih slojeva i maski,
na onom mestu gde smo tako krhki,
a u isto vreme i tako snažni?
Da, baš tu smo i potpuno svoji,
ali i sa svime na ovome svetu povezani..
Ko smo mi tu?
Ljubav.
U svaku ćeliju udahnuta.


**
Bez ljubavi, duša ne može da se isceli.
A bez ličnosti, ne možemo iskusiti ovaj život zemaljski..
..ali, kada se setiš
Ko zapravo Jesi,
živiš život sa više radosti,
saosećajnosti
i samilosti.
**