Odeš na kraj sveta i vratiš se.
Dugo misliš da je mir ili dom negde drugde.
Negde gde ti više prija, negde gde se tvoja duša radije igra..
Tragaš za tim osećajem..
Sve dok jednog dana ne spoznaš da je tvoj dom u tebi i u svemu onome zbog čega zatreperiš..

Jesu li ti treptaji retki i tihi ili snažni i postojani?
Osećaš li svoj dom u sebi?
To je duboki osećaj mira.
On dolazi i odlazi..ali, se gradi..i postaje sve prisutniji..
Lakše mu se vraćaš,
a on ti sve više ljubavi uzvraća..

Ali, seti se kada odlutaš,
da ti je i to potrebno..
... i da se u svemu tome ogledaš..
jer jedino kroz sva ta traganja možeš otkriti
*da ništa nigde ne možeš pronaći, što već
u tebi ne postoji..*

Tvoj dom je tu, nikad bliži,
čeka te u srcu...u pukoj tišini...