Danas bih pričala sa vama o ljubavi, ali iz jedne pomalo drugačije perspektive. Ljubav ne bih posmatrala sa aspekta onoga što ona jeste ili nije, jer kako možemo reći nekome ko voli: "ali, to što ti osećaš, to nije ljubav!". Šta ako je to što neko oseća, upravo ljubav za koju on jedino zna, koju je njegovo srce spoznalo baš na takav način, u uslovima i odnosima u kojima je odrastalo/sazrevalo?

Dakle, ne bih govorila o tome koliko ljubavi ima u načinu na koji volimo, već sa kog nivoa svesnosti volimo. Šta to tačno znači?

Kada nismo svesni mnogih svojih strahova, kada se kao biće ne osećamo dovoljno dobro i vredno, kada ne preuzimamo odgovornost za svoj život i svoju radost, onda je naš doživljaj ljubavi tesno povezan sa osećajem sigurnosti koju imamo u odnosu; i/ili lojalnosti koju gajimo prema nekome, odnosno taj neko prema nama; sa strahom da ne možemo biti radosni ili živeti bez te osobe koju volimo, kao i sa trudom kojim se dajemo u odnosu, a onda i očekujemo da će nam na isti način biti uzvraćeno. Kada volimo sa ovog nivoa svesnosti, onda je ta ljubav uslovljena.

Međutim, možemo voleti i tako što ćemo se u toj ljubavi osećati slobodno da budemo ono što jesmo, tako što ćemo biti svesni da taj neko nije tu da bi ispunio naša očekivanja i želje, i tako što ćemo poštovati ono što ne razumemo.
Kada volimo sa ovog nivoa svesnosti mi znamo da naša različitost i zauzimanje za sebe, ne znače da ne volimo - već da ne želimo od sebe da odustanemo.
Kada volimo na ovom nivou svesnosti onda smo u toj ljubavi zaista živi i slobodni.

..a kada spoznamo da je ljubav zapravo, ono što mi jesmo, onda smo u središtu onog Božanskog, povezani sa pulsirajućom energijom svega što je na ovome svetu stvoreno..

Na kraju krajeva, svi volimo onako kako umemo, ali smo isto tako pozvani, sa svakim danom koji živimo, da se kroz tu ljubav iscelimo i da živimo oslobođeno.

»Kako vi volite?
»Da li se suočavate sa sopstvenim strahovima i emocijama?
»Da li slobodno rastete u odnosu?
»Da li osećate da je ljubav uvek u vama?