Vezano za temu otpuštanja o kojoj sam vam pisala u prethodnom postu,
pozivam vas da uradite jednu malu vežbu vizualizacije. Čitajte polako i zamišljajte..

Zamislite da ste drvo u sred jeseni.. da vaše korenje seže duboko u zemlju. To je onaj deo vas koji vas podržava i koji je nastajao tokom čitavog vašeg života. Postanite svesni njegove snage i oslonca koji vam daje..

Zatim pažnju prebacite na ono lišće koje vam je opalo.. pogledajte jedan listić, pa drugi. Postanite svesni svih boja i njihove krhkosti..To su sva ona iskustva koja ste proživeli i iz kojih ste nešto naučili, sa kojima ste se razmenili ili kroz koje ste porasli.. osećate mir i zahvalnost dok ih gledate...
..a sada, polako prebacite pažnju na ono lišće koje je i dalje tu, na vašim granama..ono se sprema da otpadne, ali još uvek ne može..
Da, za neke listiće još uvek nije došlo vreme...ali, mnogo je i onih koji su već potpuno suvi i koji spremno čekaju da ih pustite..

Sada dozvolite sebi da osetite šta je to u vama što je dozrelo i/ili je spremno za otpuštanje? Budite malo tu..
Kako je na tom mestu?
· · ·
Šta osećate?
· · ·
Možete li da otpustite?
· · ·
Ako ne, šta vas u tome sprečava?
· · ·
Da li se nečega plašite ili vam je potrebno samo malo više podrške, razumevanja..?
· · ·
Osetite šta vam je potrebno..
..a dok se vaše grane lagano njišu na vetru.. setite se da ste uvek, baš uvek podržani od Boga, anđela i ljubavi...

Ovu vežbu možete uraditi ponovo, sa nekim u paru, jer je lakše kada vam neko drugi čita, dok vaša pažnja postaje usmerenija na slike, osećaje i ostale unutrašnje doživljaje.