Jesen nas podseća da je završavanje, otpuštanje i smirivanje deo naših životnih ciklusa, baš kao i rast, razvoj i cvetanje.

Podseća nas da je otpuštanje proces i da zahteva vreme..isto kao što i lišće ne otpadne odjednom, već prolazi kroz razne faze, boje i transformacije, dok se na kraju ne otkači od grančica i ne smiri na zemlji.

Kako se uopšte nešto otpušta? Kako dosegnuti mir, kada nas nešto tišti?

Sve situacije koje su ostale nedovršene ili su na neki način za nas problematične crpe našu energiju, kako bi ih držali daleko van svesti, zaturene u nekom kutku duše..
Neke nas ne ometaju previše, dok neke druge traže našu pažnju, često kroz simptom ili teskobu koju nam izazivaju.

Osvešćivanje svega onoga što je pozadina te nedovršene situacije je prvi korak kad zatvaranju geštalta. To mogu biti razna uverenja koja nam više ne služe, nerazumevanje/neprihvatanje neke osobe, delova sebe ili odnosa, nedopuštanje sebi da ispoljimo određene emocije ili zadovoljimo neke važne potrebe, nedostatak značenja i jasnoće..

Kada se sve to što je isplivalo na površinu proradi, isceli i smesti u duši na jedan drugačiji, funkcionalniji način, energija se oslobađa, a biće ostaje sa osećajem mira i olakšanja.
Sve to što smo grčevito držali dalje od sebe, jer je bilo previše bolno ili zastrašujuće, na kraju ovog procesa, možemo u miru da otpustimo..   

Ako imate nekih asocijacija na ovu temu ili možda pitanja, pišite u komentaru ili u poruci.