Vidi mama sjaj u očima mojim,
kada gledam bubicu i tufne joj brojim.
Da li da je pipnem, malo se i bojim,
a gde ona spava, jel njen krevetić postoji?

Čekaj, polako, gde tako žuriš,
ja volim da zastanem,
da otkrivam i da se čudim,
vidiš kada gledam ovaj mali cvet
on postaje baš ceo moj svet.

Roditelji često negde silno jure
mogu li i život tako da propuste?

Al' okice sijaju i roditelje dozivaju.
Okice sijaju, u radosti bivaju.
Okice znaju da lepotu ugledaju,
i da nas na tajnu života tiho podsećaju:

* Umiri se pa gledaj dublje i dalje,
radoznao za život i za postojanje,
daj sebi vremena..i baš ništa više,
da oslušneš sebe kad sporo dišeš..
čekaj još malo, ma nemoj da žuriš,
oseti ljubav u kojoj se budiš.. *

Autor pesme: Maja Kolarov