Gde ljubav živi?

Gde ljubav živi?

"Mama, a gde ljubav živi?" -
Upitalo je dete, raširenih očiju.
"Da li i ljubav ima neku malu kuću sa dimnjakom i žutim prozorima? Kao moja baka.." Zamišljen detetov pogled lutao je proplankom, tražeći malu žutu kuću, ili barem male žute prozore..ali, nije ih bilo..

"Nema je", prozbori dete, a nekoliko suza skliznuše niz njegove obraze.
"Šta te je rastužilo?" - upita tiho mama.
"Baka..nedostaje mi", prošaputa dete.
"Ja je puno volim, ali baš puno!"- reče dete šireći snažno rukice..
"E pa vidiš, baš tu, u tvom zagrljaju je mesto u kom živi ljubav.. i u tvom srcu!" - reče mama smešeći se..
.."Kuc, kuc" - potom nežno dodirnu detetove grudi, kao da kuca u neka mala vrata. Tu, baš na mestu gde se nalazilo srce.

"Ali, gde je ljubav, ne vidim je?!" Reče dete uzbuđeno, poskakujući, vrteći se i proveravajući da li je "ljubav" zaista u njegovim rukama ili je možda ipak negde "nestala"..

"Ne znači da nije tu, ako ne možeš da je vidiš..ali je sigurno tu ako možeš da je osetiš.." - reče mama.
"Ali kako se ljubav oseti?
...i zašto se rastužim kada moju baku volim?", počela su da se nižu detetova pitanja..

...i tako na pikniku, u sred bašte i cvetova, priča o ljubavi privukla je celu četu malih baštenskih stanovnika: od leptira, bubica, do skakavaca i debeljuškastih ptičica..
"Gde ljubav živi i kako se oseti?" -
ustreptaše odjednom svi!
Eh, tako je kad se zbori o ljubavi..
..pa u glas mnogi počeše čavrljati:

"Tu gde ima ljubavi, sve treperi od radosti!"

"Tu gde ljubav živi, toplo je kao u letnjoj barici."
"U istoj kućici i tuga boravi, ali je ljubav često prigrli i tako je isceli.."

"Ljubav mir donosi, jer ume da oprosti!"
- reče stari bumbar, al' ne zna da pojasni..

"U srcu ljubav peva-a!" - cvrkuće senica.
"Jel i orkestar saziva?" - dobacuje veverica.

"A kad pitanja se roje,
u srcu ljubav čuva, odgovore svoje!"

Doleteše i medom umazane zolje!
"Ima li u njoj i meda?!" - sad se pita jedna pčela!

"Ljubav čak i bez reči govori, zagolica stomačić ili osmeh izmami.."

"Ljubav te oslobađa da budeš sve što jesi!", glasno reče leptir žuti i lagano odleti..

Dete zagrli mamu snažno i oseti ljubav. Kao da su se sva pitanja u tom zagrljaju raspršila..

"A možda ljubav živi svuda..?" - prozbori bubamara, ovim zagrljajem dirnuta..

"Možda." - namignu Ljubav - "otkrićeš mala.."

Autor priče: Maja Atanasijević