"Mama, zašto je maslačak tako žut?
Da li je on malo sunce u polju?" - dete
"Ne, on je cvet, ali je očaran suncem. Zagledan je u njega i u njegovu svetlost.. On je cvet koji ne zna da neko i u njemu vidi sunce.. On ne zna da u sebi nosi ceo kosmos.. i sunce i mesec i zvezde.." - mama
"Aha, to je baš lepo..ali, kako on to ne zna..i kako jedan mali cvet može da nosi u sebi ceo kosmos?" - dete
"Potrebno nam je vreme da otkrijemo šta sve nosimo u sebi.. i koliko smo u stvari čudesni." - mama
"Jesmo li svi čudesni?" - dete
"Ja verujem u to da jesmo.. samo što je nekad to teško spoznati.. vidiš ovaj mali maslačak je puno puta bio zgažen i skrhan vetrom i kišom.." - mama
"Da, i dete nekad plače, a i mama se ljuti.." - dete
"Da, i plače..sve nas nekada negde boli.." - mama

Dani su prolazili, a mali maslačak zagledan u sunce nije primećivao da je još hiljadu sunaca baš tu pored njega i oko njega.. Često se susretao sa dečijim okicama koje su piljile u njega..voleo je društvo, i bubamare i leptire.. jednom mu je plava vila rekla: "Hej, znaš li ti da nosiš čaroliju u sebi?"
Maslačak je slušao, ali nije mogao da shvati.. Nije bilo vreme..

A onda se jednog dana pretvorio u pufnastu lopticu.. bio je nežan i krh.. ali, istovremeno i otvoreniji za život kao nikad do tad.. Počeo je polako da upoznaje tu čudesnost koju nosi u sebi..
"Mama, pa mali maslačak sada stvarno liči na mesec!" - uskliknulo je dete, "ali onaj okruglasti!" i maslačak je to čuo. Sada je mogao i da vidi i da čuje dete.. bio je tu i kao da je sve više shvatao, da u kontaktu sa drugima, mi puno toga učimo o sebi..

U jednom, neočekivanom trenutku dete je sa puno ushićenja dunulo u malu pufnastu loptu...
Zbunjen i kao nečim udaren, raspršio se u hiljadu komadića..kao da je nestajao..kao da se sve više i više udaljavao..od zemlje, od deteta..od svega.. Neko vreme nije znao ni ko je.. ni gde je.. dok se nije našao na predivnom plavom svodu.. slobodan i ponovo srećan. "Hej, pa ja mogu i da letim.." - pomislio je.

Mali maslačak nije znao da se pretvorio u hiljadu zvezdica koje su osvetlile nebo.. nije znao da se otvorio za život i da ga još puno toga čeka da proživi.. nije znao da je neko dete utkalo u njega želju i da on, baš on možda nosi čaroliju u sebi..

... "ali, lepota života je u življenju i otkrivanju.." pomislilio je sunce i počelo još radosnije da sija..

Autor priče: Maja Atanasijević